Дана 16. 12. 2025. године одржан је угледни час у одељењу II KK са темом ,,Мач, перо и крст- историја и духовна мисао Срба у доба барока“, који је осмишљен као међупредметна корелација историје и српског језика и књижевности. Наставни садржаји два предмета повезани су у оквиру угледног часа како би се једна широка тема сагледала из више углова. Циљ часа био је да ученици уоче колико су међусобно биле условљене историјске околности, књижевно стваралаштво и очување националног и верског идентитета српског народа током 17. и почетком 18. века.
Угледни час реализовала су шесторица ученика из одељења II KK, од којих су тројица држала презентације у вези са историјским околностима, догађајима и значајним личностима из српске историје барокног доба, а тројица ученика су приказала тежак рад српских калуђера на очувању језика, писма и књиге на тлу туђе државе, као и живот и рад значајних писаца барокног доба, Гаврила Стефановића Венцловића и Захарија Орфелина.
Ученици су час реализовали уз подршку предметних наставника, Николе Сремца, професора историје и Мирјане Веселиновић Турчиновић, професорице српског језика и књижевности, који су им задали следеће теме за рад:
- Немања Бодиновац (тема: Арсеније III Чарнојевић)
- Стефан Шеховац (тема: Срби и привилегије)
- Милош Анђелић (тема: Арсеније IV Јовановић Шакабента)
- Јован Луковић (тема: Срби и Србија у 17. веку, значај српских калуђера)
- Андреј Ракетић (тема: Гаврил Стефановић Венцловић)
- Александар Андрић (тема: Захарија Стефановић Орфелин)
Ученици су одржали предавање о историји и књижевности српског народа на тлу Светог римског царства у барокном добу, говорећи о тешком периоду када је наш народ живео између две велике империје тога доба, Хабзбуршке монархије и Османског царства. Пратећи историјске токове ученици су објаснили због чега се српски народ нашао у веома тешкој и скоро безизлазној ситуацији. Од времена Великог бечког рата народ са простора Косова и Метохије и Рашке потражио је уточиште на тлу Јужне Угарске, где су од хабзбуршких царева добили одређене привилегије у замену за њихову службу унутар царске војске. У тим тешким околностима требало је сачувати српски језик и културу, а образовани појединци попут Гаврила Стефановића Венцловића и Захарија Орфелина оставили су своја књижевна дела као значајан допринос тој борби.
