Saša Antić

Otvorio sam upućen mi mejl povodom ovog jubileja i zamislio se: „Koliko godina je prošlo od kako sam završio srednju školu?“ Puno stvari se dogodilo od tada, vreme provedeno u srednjoj školi izgleda kao da je bilo u prethodnom životu. Da li sećam tih dana?…
Onda sam u stomaku osetio topao i dobar osećaj, naravno da se sećam. To se ne može zaboraviti. Kakav divan osećaj, zatvorivši oči u par sekundi sam ponovo bio u učionici u drugoj klupi do prozora videvši sve svoje drugare na svojim mestima kako širom otvorenih očiju gledamo i slušamo izvanrednog profesora, drugara i čoveka Kevac Boška, koji nažalost nije više sa nama.
Vrata srednje škole su simbol prvog svesnog odabira u životu mladog čoveka. Sve do tada plovimo u mašti o tome šta želimo da budemo u životu, od majstora do astronauta, ali tada se prvi put stvarno zapitamo: šta ću da radim u životu? Neki pogode iz prve, neki se posle predomisle, ali koriste stečena znanja u svom poslu, neki upišu ono šta mogu ili šta moraju. Tačno tada, prvi put, uvidimo da ne krećemo svi sa istih pozicija i da nismo podjednako zreli za takve odluke.
Rođen sam 1979. godine i pohađao sam Srednju tehničku školu „Milenko Brzak – Uča“ u periodu od 1994-1998 godine, smer elektrotehničar automatike i programerskog računarstva koji mi se činio savremenom opcijom. Kompjuter je tada bila reč budućnosti. Stekao sam dobru osnovu tako da puno stvari koje sam tu naučio koristim u životu i poslu i sada, mada sam se u pogledu zanimanja kasnije predomislio.
Nakon završene srednje škole završio sam Policijsku akademiju u Beogradu i stekao visoko obrazovanje i stručni naziv diplomirani oficir policije kao i čin potporučnika. Zaposlio sam se u MUP-u i policijski zanat dobro ispekao radeći na različitim rukovodećim mestima u organizacionim jedinicama Ministarstva. Trenutno radim u Centru za osnovnu policijsku obuku u Sremskoj Kamenici, a svoje obrazovanje podigao sam još za jedan stepen, završivši specijalističke akademske studije na Kriminalističko-policijskom univerzitetu, smer „Izvršno upravljanje u sistemu državne uprave“. Time sam stekao diplomu drugog stepena akademskih studija i različite kompetentencije kao što su: primena stečenog znanja iz oblasti upravljačke funkcije, uvažavanje specifičnih standarda i etičkih normi u užestručnim oblastima kriminalistike, planiranje, selekcija i razvoj ljudskih resursa, nagrađivanje, motivisanje, upravljanje karijerom i zaštitu zdravlja i bezbednost zaposlenih, mogućnost praćenja savremenih naučnih dostignuća i daljeg naučnog usavršavanja na doktorskim studijama. Ovakvo obrazovanje potrebno mi je za posao kojim se bavim, a koji se odnosi na organizovanje, praćenje i dokumentovanje osnovne policijske obuke. Organizujem obuku i direktno učestvujem u nastavi koja se temelji na andragoškim principima. Dobra komunikacija i timski rad su mi neophodni u mom poslu. U toku rada, osim specijalizacije, pohađao sam razne nacionalne i međunarodne obuke i kurseve i obišao dosta zemalja kao član zvaničnih delegacija Republike Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova.
Iako moje sadašnje zanimanje nije proisteklo iz mog srednjoškolskog usmerenja, stečena znanja za rad na računaru, strani jezik i sistem usvajanja znanja koje sam u srednjoj školi dobio i danas koristim. Osim toga u srednjoj školi naučio sam da se prilagodim različitim stilovima predavača i da ne obraćam pažnju na lični emotivni stav, nego da od mojih profesora usvojim znanje i veštine koje su mi nudili. Naučio sam da koristim literaturu. Meni je bilo veoma važno da imam što više slobodnog vremena nakon nastave, pa sam savladao jednu vrlo korisnu veštinu koja mi i danas dobro donosi: kako da se dobro organizujem, da ne dangubim na mestu gde sam i da posle imam što više slobodnog vremena.
Iskreno, mislio sam tada: kad završim fakultet, to je to, ali nije. Živimo u vremenu stalnog sticanja znanja i novih veština. Ako želimo da ostanemo korisni i savremeni u svom zanimanju, moramo pratiti nove informacije i procese. Ključ svakog uspeha je znanje. Razlika između znanja i neznanja, to je razlika između uspešnih i neuspešnih: ljudi, sistema i države.
Godine kada upisujemo srednju školu karakteristične su po tome da smo sebi centar sveta. Kvalitet sazrevanja u toku srednjoškolskog obrazovanja ogleda se upravo u tome koliko smo shvatili da nismo centar zbivanja i koliko smo naučili da imamo empatiju za situacije i probleme drugih ljudi oko nas. Mislim da osim veština koje sam u školi stekao, najveći kvalitet koji sam dobio ogleda se u sledećem: nije toliko važno šta ja želim da dobijem od života, koliko je važno da dobro iskombinujem i iskoristim ono što mi životne situacije ponude.
Godine srednjoškolskog obrazovanja su godine kada se formirate kao budući član društva. Ne dozvolite da vam ovi dani budu prazni i dosadni.

Ispunite ih lepim stvarima:

• • Čitajte što više. Čitajte sve što vam padne pod ruku od klasika do stripa. Tako ćete proširiti fond reči i kasnije u životu moći lako, britko i precizno da se izražavate. Ne bojte se poezije, ona će vas naučiti zen filozofiji života.
  • Zaljubite se. Naučite nesebično da volite ljude i život oko sebe.
  • Pogledajte što više filmova od Tarkovskog do lake francuske komedije i dokumentarne kinematografije. Slušajte različite stilove muzike, putujte i upoznajte što više ljudi i stilova života. Sve to pomoći će vam da kasnije izgradite svoj sopstveni sistem za evaluaciju kvaliteta svega što vas okružuje.
  • Bavite se sportom. Probajte što više različitih sportova. Nije toliko važno postići značajne sportske uspehe, koliko je korisno da vas sport nauči šta znači biti dobar timski igrač, šta znači istrajati, šta znači praviti i sprovesti strategiju do zacrtanog cilja.
  • Volite svoje roditelje iako vam se ponekad čini da greše. Pomozite svojim profesorima da budu savremeni i pohvalite njihov trud. Nije njima lako sa vama.
  • I držite svoju srednju školu u toplim i lepim uspomenama.

Srdačan pozdrav.